Aluminijum
Aluminijum Obično se koristi za izradu limenki, folija i višeslojne ambalaže. Aluminijum je lagan srebrnasto beli metal dobijen iz boksitne rude. U boksitnoj rudi aluminijum je prisutan u kombinaciji sa kiseonikom kao aluminijum-III-oksid (Al2O3). Magnezijum i mangan se često dodaju aluminijumu da poboljšaju njegovu čvrstinu. Nasuprot mnogim metalima aluminijum je visoko otporan na sve oblike korozije. Njegova prirodna prekrivenost aluminijum oksidom obezbeđuje veoma efikasnu barijeru na dejstvo vazduha, temperature, vlage i hemijskih agenasa (Marsh & Bugusu, 2007).
Pored obezbeđivanja odlične barijere za vlagu, vazduh, neprijatne mirise, svetlo i mikroorganizme, aluminijum poseduje dobru savitljivosti i elastičnost površine, odličnu rastegljivosti i sposobnost oblikovanja. Aluminijum je takođe i odličan materijal za reciklažu, jer je jednostavna ponovna obrada u novi proizvod.
Čist aluminijum se koristi za lagana pakovanja uglavnom hladnih bezalkoholnih pića, hrane za kućne ljubimce, morske hrane. Glavni nedostaci aluminijuma su: njegova visoka cena u poređenju sa drugim materijalima i njegova nemogućnost varenja, što ga čini korisnim samo za formiranje bešavnih kutij
Aluminijum Obično se koristi za izradu limenki, folija i višeslojne ambalaže. Aluminijum je lagan srebrnasto beli metal dobijen iz boksitne rude. U boksitnoj rudi aluminijum je prisutan u kombinaciji sa kiseonikom kao aluminijum-III-oksid (Al2O3). Magnezijum i mangan se često dodaju aluminijumu da poboljšaju njegovu čvrstinu. Nasuprot mnogim metalima aluminijum je visoko otporan na sve oblike korozije. Njegova prirodna prekrivenost aluminijum oksidom obezbeđuje veoma efikasnu barijeru na dejstvo vazduha, temperature, vlage i hemijskih agenasa (Marsh & Bugusu, 2007).
Pored obezbeđivanja odlične barijere za vlagu, vazduh, neprijatne mirise, svetlo i mikroorganizme, aluminijum poseduje dobru savitljivosti i elastičnost površine, odličnu rastegljivosti i sposobnost oblikovanja. Aluminijum je takođe i odličan materijal za reciklažu, jer je jednostavna ponovna obrada u novi proizvod.
Čist aluminijum se koristi za lagana pakovanja uglavnom hladnih bezalkoholnih pića, hrane za kućne ljubimce, morske hrane. Glavni nedostaci aluminijuma su: njegova visoka cena u poređenju sa drugim materijalima i njegova nemogućnost varenja, što ga čini korisnim samo za formiranje bešavnih kutij
Recikliranje stakla
Staklo se može reciklirati bezbroj puta i njegov kvalitet se ne mijenja tokom reciklaže. Staro staklo je vrijedna sirovina i zanimljivo je to da se reciklažom uvijek dobija ista količina novih proizvoda. Nema nikakvog gubitka izmedju količine sirovine i dobijenog proizvoda! Staklo se dobija tako što se pijesak, sa dodatkom još nekih materija, topi na visokim temperaturama. Ukoliko bi smo reciklirali staklo, mnogo manje bi se uništavala korita rijeka iz kojih se vadi pijesak za staklo, smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije. Reciklažom stakla smanjuje se emisija štetnih gasova a zagađenje vode se smanjuje do 50%. Reciklažom jedne flaše uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W može da svijetli 4 puna sata ili da kompjuter radi 25 minuta.
Staklo se može reciklirati bezbroj puta i njegov kvalitet se ne mijenja tokom reciklaže. Staro staklo je vrijedna sirovina i zanimljivo je to da se reciklažom uvijek dobija ista količina novih proizvoda. Nema nikakvog gubitka izmedju količine sirovine i dobijenog proizvoda! Staklo se dobija tako što se pijesak, sa dodatkom još nekih materija, topi na visokim temperaturama. Ukoliko bi smo reciklirali staklo, mnogo manje bi se uništavala korita rijeka iz kojih se vadi pijesak za staklo, smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije. Reciklažom stakla smanjuje se emisija štetnih gasova a zagađenje vode se smanjuje do 50%. Reciklažom jedne flaše uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W može da svijetli 4 puna sata ili da kompjuter radi 25 minuta.
Recikliranje plastike
Plastika je materijal koji se dobija iz nafte, rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje. Po sadašnjoj stopi proizvodnje, procenjuje se da će rezerve nafte u svetu nestati za 35 godina. Razgradnja različitih proizvoda od plastike traje od 100-1.000 godina. Pri spaljivanju 4 plastične kese potroši se onoliko koseonika koliko je potrebno čoveku za 1 dan, što govori o opasnosti uništavanja i spaljivanja plastike. Zato su najbolje rešenje preventivne mere, izbegavanje kupovine i korišćenje plastične ambalaže i kesa.
Plastika se dobija od neobnovljivih sirovina: nafte, gasa i uglja. Najveći problem sa plastikom jeste u tome sto vremenski period razgradnje plastike traje od 100 do 1000 godina. Procjenjuje se da godišnje od otpadne plastike strada 100 000 morskih ptica, 100 000 morskih sisara i ogroman broj riba, dok se njenim spaljivanjem stvaraju otrovni gasovi. Pored očuvanja životne sredine procesom reciklaže plastike se stvaraju ogromne uštede. Njenom reciklažom dobijamo nove plastične proizvode: kese, folije, boce, jakne za skijanje itd.
Plastika je materijal koji se dobija iz nafte, rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje. Po sadašnjoj stopi proizvodnje, procenjuje se da će rezerve nafte u svetu nestati za 35 godina. Razgradnja različitih proizvoda od plastike traje od 100-1.000 godina. Pri spaljivanju 4 plastične kese potroši se onoliko koseonika koliko je potrebno čoveku za 1 dan, što govori o opasnosti uništavanja i spaljivanja plastike. Zato su najbolje rešenje preventivne mere, izbegavanje kupovine i korišćenje plastične ambalaže i kesa.
Plastika se dobija od neobnovljivih sirovina: nafte, gasa i uglja. Najveći problem sa plastikom jeste u tome sto vremenski period razgradnje plastike traje od 100 do 1000 godina. Procjenjuje se da godišnje od otpadne plastike strada 100 000 morskih ptica, 100 000 morskih sisara i ogroman broj riba, dok se njenim spaljivanjem stvaraju otrovni gasovi. Pored očuvanja životne sredine procesom reciklaže plastike se stvaraju ogromne uštede. Njenom reciklažom dobijamo nove plastične proizvode: kese, folije, boce, jakne za skijanje itd.
Plastični materijali
Plastični materijali Plastike se dobijaju polikondenzacijiom ili poliadicijom monomernih jedinki. U polikondezaciji polimerni lanac raste reakcijom kondenzacije između molekula i praćena je formiranjem sporednih produkata kao sto su voda ili metanol. Polikondenzacija uključuje monomere sa najmanje dve funkcionalne grupe kao što su alkoholne, amino ili karboksilne grupe. U poliadiciji polimerni lanci rastu reakcijama adicije u kojima se kombinovanjem dva ili više molekula formira veći molekul bez oslobađanja sporednih produkata. Poliadicija uključuje nezasićene monomere dvostruke i trostruke veze su pukle, da bi se povezali momomerni lanci (Ahvenainen, 2000).
Postoji nekoliko prednosti korišćenja plastičnih materijala za pakovanje namirnica. Plastike mogu biti napravljene kao listovi, figure i strukture nudeći znatnu fleksibilnost i elastičnost tog dizajna. Plastični materijali su hemijski rezistentni, jeftini, lagani, sa širokim opsegom fizičkih i optičkih osobina. Mnoge plastike imaju sposobnost termozavarivanja, lako se štampaju, mogu biti integrisani u proizvodne procese gde je pakovanje formirano napunjeno i zatvoreno u istoj proizvodnoj liniji. Glavni nedostatak plastičnih materijala je njihova promenljiva propustljivost za svetlost, gasove i paru. Postoje dvije glavne kategorije plastika:
– termostabilne i
– termoplastične.
Termostabilne su polimeri koji stvrdnjavanjem postaju čvrsti ili se nepovratno oblikuju kada su zagrijani i ne mogu se ponovo oblikovati. Zbog čvrstine i izdržljivosti naginju tome da im primarna upotreba bude u automobilskoj industriji i u konstrukciji kao adhezivi i prevlake, a ne za pakovanje namirnica. S druge strane termoplastike su polimeri koji omekšavaju kada se zagrijavaju i vraćaju se u početno stanje na sobnoj temperaturi. Pošto se termoplastike mogu lako oblikovati i ukalupirati u različite proizvode, kao što su boce, zdele i plastični filmovi, oni su idealni za pakovanje namirnica
Plastični materijali Plastike se dobijaju polikondenzacijiom ili poliadicijom monomernih jedinki. U polikondezaciji polimerni lanac raste reakcijom kondenzacije između molekula i praćena je formiranjem sporednih produkata kao sto su voda ili metanol. Polikondenzacija uključuje monomere sa najmanje dve funkcionalne grupe kao što su alkoholne, amino ili karboksilne grupe. U poliadiciji polimerni lanci rastu reakcijama adicije u kojima se kombinovanjem dva ili više molekula formira veći molekul bez oslobađanja sporednih produkata. Poliadicija uključuje nezasićene monomere dvostruke i trostruke veze su pukle, da bi se povezali momomerni lanci (Ahvenainen, 2000).
Postoji nekoliko prednosti korišćenja plastičnih materijala za pakovanje namirnica. Plastike mogu biti napravljene kao listovi, figure i strukture nudeći znatnu fleksibilnost i elastičnost tog dizajna. Plastični materijali su hemijski rezistentni, jeftini, lagani, sa širokim opsegom fizičkih i optičkih osobina. Mnoge plastike imaju sposobnost termozavarivanja, lako se štampaju, mogu biti integrisani u proizvodne procese gde je pakovanje formirano napunjeno i zatvoreno u istoj proizvodnoj liniji. Glavni nedostatak plastičnih materijala je njihova promenljiva propustljivost za svetlost, gasove i paru. Postoje dvije glavne kategorije plastika:
– termostabilne i
– termoplastične.
Termostabilne su polimeri koji stvrdnjavanjem postaju čvrsti ili se nepovratno oblikuju kada su zagrijani i ne mogu se ponovo oblikovati. Zbog čvrstine i izdržljivosti naginju tome da im primarna upotreba bude u automobilskoj industriji i u konstrukciji kao adhezivi i prevlake, a ne za pakovanje namirnica. S druge strane termoplastike su polimeri koji omekšavaju kada se zagrijavaju i vraćaju se u početno stanje na sobnoj temperaturi. Pošto se termoplastike mogu lako oblikovati i ukalupirati u različite proizvode, kao što su boce, zdele i plastični filmovi, oni su idealni za pakovanje namirnica
Prednosti recikliranja papira
Preradom starog papira, utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvoddobijali iz prirodnog materijala (drveta). Takođe, preradom stare hartije koristimo15% manje vode. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta, štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije I 32.000 litara vode. Pri tom, moguće je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu ambalažu od papira. Novinski papir može da se reciklira najmanje 7 puta. Kartonska ambalaža se uglavnom pravi od recikliranog papira, kao I novine. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume, reke, jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način zavise. Nivo recikliranja papira u svetu je: Japan 48,2 odsto, SAD 27 odsto, Švedska 55 odsto, Holandija 60 odsto, Danska 30 odsto.U fabrikama se proizvodi originalan ekološki papir, reciklirani papir i karton.Originalni ekološki papir se bez izbeljivanja i farbanja uz minimalan utrošak energije I vode proizvodi iz 100% starog papira. Reciklirani papir se proizvodi od 80-100% starog papira i nove celuloze uz dodatak hemijskih pomoćnih sirovina.Karton se u proseku pravi 90% od starog papira. Reciklirani papir se koristi se zasve kopir aparate, neprovidan je, 4-5 puta manje opterećuje okolinu i vek trajanja mu jepreko 100 godina. Upotrebljava se u industriji papira, građevinarstvu (kaoizolacioni materijal) i industriji nameštaja (zamena za ivericu).
Preradom starog papira, utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvoddobijali iz prirodnog materijala (drveta). Takođe, preradom stare hartije koristimo15% manje vode. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta, štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije I 32.000 litara vode. Pri tom, moguće je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu ambalažu od papira. Novinski papir može da se reciklira najmanje 7 puta. Kartonska ambalaža se uglavnom pravi od recikliranog papira, kao I novine. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume, reke, jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način zavise. Nivo recikliranja papira u svetu je: Japan 48,2 odsto, SAD 27 odsto, Švedska 55 odsto, Holandija 60 odsto, Danska 30 odsto.U fabrikama se proizvodi originalan ekološki papir, reciklirani papir i karton.Originalni ekološki papir se bez izbeljivanja i farbanja uz minimalan utrošak energije I vode proizvodi iz 100% starog papira. Reciklirani papir se proizvodi od 80-100% starog papira i nove celuloze uz dodatak hemijskih pomoćnih sirovina.Karton se u proseku pravi 90% od starog papira. Reciklirani papir se koristi se zasve kopir aparate, neprovidan je, 4-5 puta manje opterećuje okolinu i vek trajanja mu jepreko 100 godina. Upotrebljava se u industriji papira, građevinarstvu (kaoizolacioni materijal) i industriji nameštaja (zamena za ivericu).
